Humanitarna Organizacija "Branioci Otadžbine" - Graničari sa Košara

Књига је стигла и прочитана је за свега три-четири дана.
За почетак, морам да похвалим сам квалитет књиге — одлично је укоричена, урађена са стилом и заиста на нивоу који ова тема заслужује.
О Кошарама и нашим херојима — вама који сте били тамо — први пут сам читао у књигама Ненада Милкића, а затим се информисао кроз различите емисије, филмове и страницу „Чојство“. Ту сам сазнао много о подвизима наших хероја, али су ова књига и, пре свега, личне приче самих учесника додатно употпуниле целу причу и дале јој једну посебну тежину.
Често идем на Космет и посећујем наше манастире. Ипак, сваки пут када кренем ка Високим Дечанима и угледам таблу на којој пише да је скретање за Јуник, срце ми заигра. Знам да је то место где су писане најтежe, али и најчасније странице наше историје.
Вама, који сте бранили нашу земљу и оставили неизбрисив траг, вечно хвала.
А нашим погинулим јунацима — нека је вечна слава!

Нисам се померила док нисам целу књигу прочитала.

Понегде сам се расплакала, а још ми је и мисао да сам већину вас упознала.

Просто не осуђивати никога, свима опростити , то могу само прави Христови војници . Ова књига је својеврсни споменик , међу корицама као Јеванђеље док се чита и Заветне приче .

Не могу рећи хвала, већ Богу хвала да вас је тако дуго стрпљиво спремао да утиснете писаном речи истину, пренесете нама обичнима тежину тренутака које сте преживели, не може се то ни описати, то је нешто само ваше, лично , и за ово вам бескрајно хвала

Нек вам је на здравље и спасење , а палим браниоцима отаџбине нек је вечна хвала и слава !

Велика ми је част што ми је Господ уткао време да сретнем све вас обичне људе , великог срца, међу првима једнаке!

Књига није препорука да се само прочита, већ је то историја Србије коју свако треба да спозна ! Да памти , да се сећа.
Да се никад не заборави!

Књига је фантастична , толико предобра да се осећате као да сте са нашим браниоцима били тада . Сваки догађај детаљно описан , Караула Кошаре детаљно описана .Храброст и вера у Бога када сте се осећали да су вас сви заборавили . Од срца препорука за књигу . Хвала вам што постојите драги Браниоци ❤️🍀😄

Pozdrav postovani vodnice Plamen. Nadam se da Vam ne smeta da Vam se tako obratim... Pre svega, odmah da izrazim svoje odusevljenje knjigom. Bogu hvala da ste sve Vase muke iz te nesrecne 99-e stavili na papir. I opisali sta se tacno tamo desilo. Naklon do poda za sve Vas heroje. I vecna slava svima koji su vecno ostali na sad vec Svetoj karauli Kosare. Konacno ste ovom knjigom zauvek sprecili sve one koji su govorili i lagali u vase ime. I nadam se da ce oficir koji je u negativnom kontekstu spomenut u knjizi da se konacno postidi i prestane da se pojavljuje na televiziji svakog 9-og aprila. Ne zamerite mi sto sam opsiran u svom komentaru. Takodje zelim da se zahvalim i gospodinu Medenici. Zaista je napisao predgovor kakav zasluzujete svi vi. Takodje, sve pohvale za opis naoruzanja koje ste koristili. Izmedju ostlog... To je jedan od razloga zasto bi bilo dobro da ova knjiga bude skolska lektira. I jos samo par reci. Ne zamerite...
Posebno me je odusevilo a i rasplakalo to sto sam citajuci knjigu saznao da ste svi vi koji ste preziveli pakao Kosara bili spremni da udjete na Kosmet onog nesrecnog 17-og marta 2004-e i zastitite svoj narod. Nek Vas Bog cuva i vase porodice. Ziveli. Hvala na svemu.

Knjiga je odličana i bas mi je drago da je napisana.Granicari jesu bili gurnuti u drugi plan a imaju mozda i najveće zasluge u odbrani granice.Drago mi je i da su spomenuti visi oficiri na nacin kako i zaslužuju. Ima tu jos ljudi i situacija koje trebaju da se nadju u knjigama ili u filmovima.Verovatno ce cekati neka bolja vremena.Pozdrav za svu braću koja su dala doprinos u odbrani zemlje u njenim mozda I najtezim danima u novijoj istoriji.

Прочитах и ја оно о чему сам много пута слушала. Написали су књигу они које познајем и слушам више од две деценије. Ниједна прослава, рођендан, породично окупљање не може да прође без присећања и разговора о времену које су провели на Кошарама. Често ме изнервирају јер смо се окупили ради дружења у садашњости, а они причају о прошлости, о рату, о свему што је било (не поновило се) и понекад мислим да је требало заборавити. Поново су ме подсетили да не треба заборавити, да треба помињати и сећати се свега. Јер, ко ће ако не они. Макар излудели своје супруге барем једном годишње.

Хвала вам што сте своје приче и истине преточили у речи које ће многи прочитати. Читајући књигу осећала сам се као да познајем све оне које, на жалост, нисам имала прилику да упознам и никада нећу. Осећам неизмерну бол за њима, као и за онима које сам упознала, а којих више нема. Осећам бол због свега што сте преживели, као и понос јер сте ви поносни.
Хвала вам што сте део мог живота.
Хвала вам што сам део ваших живота.

Прочитао сам је у целости.
Више сам него задовољан са допуном нових детаља о Вашем несаломљивом отпору о ком сам со сада чуо и читао разне приче и причице чак и од неких мојих другара,класића,пријатеља па и редовних војника из моје породице али не са оволико детаља.
Посебно ми је драго што се у писањима војника и старешина у први план истиче вера да се не устукне и брани свака стопа .
Једино ми је жао што није већи број учесника сталног састава карауле дао свој писани допринос.
Те зато очекујем допуну са новим текстовима у наредном издању.