Humanitarna Organizacija "Branioci Otadžbine" - Graničari sa Košara

Vama, herojima sa Košara, pre svega, želim da iskažem beskrajno poštovanje za sve proživljeno, a svesna sam da ovo što sam pročitala je samo jedan mali delić svega toga.
Knjiga je pisana pristupačno i lako razumljivo, ali je tematski i emotivno izuzetno teška za čitanje. Posebno ističem osećaj straha i beznađa koji me je obuzimao dok sam čitala rečenice o nestanku municije. Svako slovo u knjizi prožeto je teškom emocijom, tako da sam nesvesno prestajala da dišem, strepeći od toga šta će mi doneti sledeća rečenica.
Kao čitaocu ove knjige, svest i savest mi govori da se moram osvrniti na pomenute oficire, zbog sramnog ponašanja i to baš u trenutku kada je najjače grmelo i kada je ponestajalo municije. Hvala na istini i imenovanju.

Draga braćo, branioci moje zemlje, hvala što ste strahote rate, svoje teške trenutke i neprospavane noći pretočili u reči, tako ste mi omogućili da ovu knjigu koristim kao osnovni i istinit izvor informacija. Mač protiv zaborava je sada u mojim rukama. Po profesiji sam učiteljica koja, mimo zvaničnih planova i programa, često priča učenicima mlađeg uzrasta o Vašem junaštvu i nesalomivoj mladosti.

Sa ponosom ističem da moji učenici, iako su mlađeg uzrasta, o Vama i Vašem herojstvu znaju mnogo više nego što im o tome govori udžbenik istorije za osmi razred.

Posebno želim da istaknem osećanje ubijajuće tišine tokom čitanja knjige , kada čovek prosto ostane nem, zetečen teretom istine.

Vaše herojstvo neće otići u zaborav. Osecam duznost, zadovoljstvo i učiniću sve što je u mojoj moći da ga sačuvam od zaborava i da priču o Vama i Vašoj hrabrosti prenesem svojim učenicima.
Neka Gospod podari mir dušama svih koji su stradali, utehu onima koji i danas nose svoje rane i blagoslov svima koji su imali snage da sačuvaju istinu od zaborava.

Hvala Vam što ste svedočili.
Hvala Vam što niste ćutali.
Moje poštovanje zauvek!

Knjiga koja nam pokazuje neku drugu pricu, pisanu iz licnog iskustva, bez dramskih zapleta itd, gde se oseca ta borba u svakom redu, oseca se ta sloga, patriotizam, strah, prijateljstvo, jacanje morala i pored skoro svakodnevnih gubitaka, bukvalno borba za opstanak kako njih samih tako i granice drzave koje brane.Govori se kako kazu iz prve ruke, bez nekog umetnickog ulepsavnja ili neceg drugog.posto dosta pratim i siptarsku stranu iste te price dolazi se do zakljucka da to njihovo herojstvo prelazi granice normalnog jer su se borili protiv mnogo mocnijih neprijatelja, da su samo protiv siptara tu ne bi bilo problema nego su se borili i protiv Albanije i NATO-a i tu se bukvalno primenjuje ona recenica kneza Lazara "Ja ne odlučujem da li ću ući u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, već kolika je svetinja koju branim".Nek im je vecna slava a nama na obraz briga o tim ljudima i njihovim porodicama, cast mi je sto mi je brat ucesvovao u tome i sto sam upoznao porodicu Leovac iz Pljevalja

Poštovani,

Knjigu „Košare – Naša priča“ pročitao sam sa posebnim poštovanjem i dubokim emocijama. Ovo nije samo knjiga o jednom događaju i jednoj bici – ovo je svedočanstvo o hrabrosti, požrtvovanju i ljudima koji su, kada je bilo najteže, stali u odbranu svoje zemlje.

Stranice ove knjige podsećaju nas da se sloboda ne podrazumeva i da iza svake priče o junacima stoje stvarni ljudi, njihove porodice, njihova hrabrost i njihove žrtve. Zato je važno da se njihova imena, dela i sećanje na njih čuvaju i prenose budućim generacijama.

Velika mi je čast što sam ovu knjigu pročitao i što mogu da dam svoj doprinos očuvanju sećanja na naše branioce otadžbine.

Sa velikim poštovanjem prema svim učesnicima i junacima Košara, ovim putem potvrđujem i da ću 03.10.2026. godine doći u Čačak na promociju knjige.

Vidimo se u Čačku, da zajedno sačuvamo sećanje na one koji su branili svoju otadžbinu.

S poštovanjem,
Miroslav Čeperković

Књига је стигла и прочитана је за свега три-четири дана.
За почетак, морам да похвалим сам квалитет књиге — одлично је укоричена, урађена са стилом и заиста на нивоу који ова тема заслужује.
О Кошарама и нашим херојима — вама који сте били тамо — први пут сам читао у књигама Ненада Милкића, а затим се информисао кроз различите емисије, филмове и страницу „Чојство“. Ту сам сазнао много о подвизима наших хероја, али су ова књига и, пре свега, личне приче самих учесника додатно употпуниле целу причу и дале јој једну посебну тежину.
Често идем на Космет и посећујем наше манастире. Ипак, сваки пут када кренем ка Високим Дечанима и угледам таблу на којој пише да је скретање за Јуник, срце ми заигра. Знам да је то место где су писане најтежe, али и најчасније странице наше историје.
Вама, који сте бранили нашу земљу и оставили неизбрисив траг, вечно хвала.
А нашим погинулим јунацима — нека је вечна слава!

Нисам се померила док нисам целу књигу прочитала.

Понегде сам се расплакала, а још ми је и мисао да сам већину вас упознала.

Просто не осуђивати никога, свима опростити , то могу само прави Христови војници . Ова књига је својеврсни споменик , међу корицама као Јеванђеље док се чита и Заветне приче .

Не могу рећи хвала, већ Богу хвала да вас је тако дуго стрпљиво спремао да утиснете писаном речи истину, пренесете нама обичнима тежину тренутака које сте преживели, не може се то ни описати, то је нешто само ваше, лично , и за ово вам бескрајно хвала

Нек вам је на здравље и спасење , а палим браниоцима отаџбине нек је вечна хвала и слава !

Велика ми је част што ми је Господ уткао време да сретнем све вас обичне људе , великог срца, међу првима једнаке!

Књига није препорука да се само прочита, већ је то историја Србије коју свако треба да спозна ! Да памти , да се сећа.
Да се никад не заборави!

Књига је фантастична , толико предобра да се осећате као да сте са нашим браниоцима били тада . Сваки догађај детаљно описан , Караула Кошаре детаљно описана .Храброст и вера у Бога када сте се осећали да су вас сви заборавили . Од срца препорука за књигу . Хвала вам што постојите драги Браниоци ❤️🍀😄

Pozdrav postovani vodnice Plamen. Nadam se da Vam ne smeta da Vam se tako obratim... Pre svega, odmah da izrazim svoje odusevljenje knjigom. Bogu hvala da ste sve Vase muke iz te nesrecne 99-e stavili na papir. I opisali sta se tacno tamo desilo. Naklon do poda za sve Vas heroje. I vecna slava svima koji su vecno ostali na sad vec Svetoj karauli Kosare. Konacno ste ovom knjigom zauvek sprecili sve one koji su govorili i lagali u vase ime. I nadam se da ce oficir koji je u negativnom kontekstu spomenut u knjizi da se konacno postidi i prestane da se pojavljuje na televiziji svakog 9-og aprila. Ne zamerite mi sto sam opsiran u svom komentaru. Takodje zelim da se zahvalim i gospodinu Medenici. Zaista je napisao predgovor kakav zasluzujete svi vi. Takodje, sve pohvale za opis naoruzanja koje ste koristili. Izmedju ostlog... To je jedan od razloga zasto bi bilo dobro da ova knjiga bude skolska lektira. I jos samo par reci. Ne zamerite...
Posebno me je odusevilo a i rasplakalo to sto sam citajuci knjigu saznao da ste svi vi koji ste preziveli pakao Kosara bili spremni da udjete na Kosmet onog nesrecnog 17-og marta 2004-e i zastitite svoj narod. Nek Vas Bog cuva i vase porodice. Ziveli. Hvala na svemu.

Knjiga je odličana i bas mi je drago da je napisana.Granicari jesu bili gurnuti u drugi plan a imaju mozda i najveće zasluge u odbrani granice.Drago mi je i da su spomenuti visi oficiri na nacin kako i zaslužuju. Ima tu jos ljudi i situacija koje trebaju da se nadju u knjigama ili u filmovima.Verovatno ce cekati neka bolja vremena.Pozdrav za svu braću koja su dala doprinos u odbrani zemlje u njenim mozda I najtezim danima u novijoj istoriji.

Прочитах и ја оно о чему сам много пута слушала. Написали су књигу они које познајем и слушам више од две деценије. Ниједна прослава, рођендан, породично окупљање не може да прође без присећања и разговора о времену које су провели на Кошарама. Често ме изнервирају јер смо се окупили ради дружења у садашњости, а они причају о прошлости, о рату, о свему што је било (не поновило се) и понекад мислим да је требало заборавити. Поново су ме подсетили да не треба заборавити, да треба помињати и сећати се свега. Јер, ко ће ако не они. Макар излудели своје супруге барем једном годишње.

Хвала вам што сте своје приче и истине преточили у речи које ће многи прочитати. Читајући књигу осећала сам се као да познајем све оне које, на жалост, нисам имала прилику да упознам и никада нећу. Осећам неизмерну бол за њима, као и за онима које сам упознала, а којих више нема. Осећам бол због свега што сте преживели, као и понос јер сте ви поносни.
Хвала вам што сте део мог живота.
Хвала вам што сам део ваших живота.

Прочитао сам је у целости.
Више сам него задовољан са допуном нових детаља о Вашем несаломљивом отпору о ком сам со сада чуо и читао разне приче и причице чак и од неких мојих другара,класића,пријатеља па и редовних војника из моје породице али не са оволико детаља.
Посебно ми је драго што се у писањима војника и старешина у први план истиче вера да се не устукне и брани свака стопа .
Једино ми је жао што није већи број учесника сталног састава карауле дао свој писани допринос.
Те зато очекујем допуну са новим текстовима у наредном издању.